Еугеника: рађање здравог живота

 Реч еугеника у преводу са грчког значи „добро рађање”, односно „рађање здравог живота”. Њу је створио енглески природњак Френсис Галтон почетком 20. века. Галтон је овом речју назвао хигијенско-биолошку науку, коју је он сам основао са задатком и у намери да испита законе поправљања човечије расе. Физичко и духовно поправљање и оплемењивање човековог порода путем хигијенско-биолошког регулисања рађања и што је по мојем мишљењу најважније путем здравог склапања бракова, – ето то је смисао и задатак еугенике. Еугеника је наука о човековој судбини, она је као нека религија или тачније речено нека књига откровења, која предвиђа судбину и срећу људи чим се роде. Тако да је еугеника саставни део наше креативистичке религије.

Сер Френсис Галтон (енгл. Francis Galton, 16. фебруар 1822 – 17. јануар 1911)

За човека као родитеља постоји један себични нагон, јачи од свих осталих. Тај нагон јесте љубав према самом себи, према свом другом животу на земљи, а то је према своме рођеном детету. Због овога, због оваквог човечијег нагона, дубоко усађеног у човечијој природи, питање о здрављу, или, како се чешће каже, о судбини и срећи човековог порода, јесте за нас белце питање првог реда. Отуда и због тога значај и вредност еугенике. Задатак еугенике је прост, поправљање и одабирање потомства.

Стари персијски цареви су по Херодотовим писањима давали награде свим породицама које су биле плодне и богате породом. Персијанци су безбрачност сматрали за велику срамоту. Код Јевреја се бездетност сматрала и још увек се сматра за највећу несрећу. У Спарти су друштво и држава водили рачуна, да се становништво што више множи. Ради што продуктивнијег множења, у Спарти је било дозвољено, да у случају неплодности жене, муж може имати другу жену. Овакви су закони, осим у Спарти, владали још и на острву Крит. Римска империја која је уништена увођењем хришћанства у почетку свог живота предузимала је са пуно успеха безброј мера, да би повећала своје становништво за потребну јој војску. Како обичаји, тако и закони, пооштравали су свим мерама склапање брака и повећање рађања, чиме је, изазвало брзо и нагло размножавање становништва. Ратови су кроз историју утицали успоравајуће на размножавање људи. На бојним пољима гину најодабранији и најспособнији појединци, а за размножавање преживљавају и остају најслабији, који кваре, слабе и дегенеришу расу. Код муслимана, према Курану, влада многоженство. Рим даје пример целокупног историјског развитка брака, путем навика и обичаја, којим се ради на стварању бољег расног материјала, односно на поправљају и оплемењују потомства.

Биолошка снага једног народа се испољава на више начина. Она се види по расним, физичким, социјалним и психичким појавама. Алкохолизам, криминал, проституција, сексуалне перверзности, вештачке мере спречавања зачећа и рађања су појаве које једно нормално друштво, засновано на природном законима и вођено својим расним инстиктом не би смело да трпи већ да га елиминише или да га немилосрдно одбаци у заборав. Истина се своди на то, да број белаца – Срба нагло опада. Наша војна моћ, културни утицај, наша омладина, наша расна душа, наш аријевски ген – све је то угрожено у највећем степену. То што се дешава у наше доба и пред нашим очима дешава се и са свим европским нацијама у горем степену. Све је то воља једног великог закона биологије, који гласи: свака нација или раса уколико живи у условима вештачког, културног живота, утолико се пре биолошки троши, и утолико, на жалост, брже путем дегенерисања изумре.

Том су закону подлегли и сви стари културни народи аријевске крви.

За оплемењивање човечијег потомства важи у потпуности заком чувања једносојности крви. Свако мешање супериорнијих врста са инфериорнијим врстама умањује могућност и услове појаве једне супериорне и напредне врсте која ће у природи водити главну реч.

Тежња људи да физички и духовно поправљају или оплемењују свој народ није ништа ново јер се она испољава још код најстаријих народа. Најбоље је примењена у најорганизованијем друштву у историји, национал-социјалистичкој Немачкој, од 1933. до 1945.године.

Платон је у својој Држави предложио убијање и уништење болешљиве, сакате деце. Он преписује доба ступања у брак за мушкарце 30, за женске 20 година, као и доба, до кога родитељи могу правити децу, отац до 50 година, а мајка до 40 година. Платон је предлагао мере поправке и оплемењивање порода или „чишћење државе”, како се он изражавао у свом делу. Залагао се за одвајање болесних од здравих и одлазак болесних у колоније за лечење и поправљање психичких мана. Аристотел у својој Политици предлаже исте мере. Он тражи, да се законом тачно предвиди, која се деца оставјају у животу, а која не. По њему је штетно васпитавати и чувати у животу децу сакату или са неком врстом дефекта.

У блиској вези са еугеником стоји једна друга наука, која је поникла у Немачкој деведесетих годинама 19. века и та наука се зове расна хигијена. Задатак ове науке је био нешто шири и обимнији од еугенике. Јер, док еугеника значи хигијену човековог зачећа тј. рађање здравог порода, дотле расна хигијена осим бриге о унутрашњим чињеницама, води рачуна још и о комплексу спољашњих чињеница, социјалних, националних и др. које имају утицај на зачеће здравог порода.

На овом послу треба да се удруже лекари са политичарима, родитељима, учитељима, научницима, биолозима, књижевницима као и свима осталима који могу да помогну природи да еволуција нашег народа поново крене правим путем.

Примењивањем еугенике и расне хигијене, имали би пред очима само практичне користи за наш српски дом и нашу расу. Наш циљ је покретање иницијативе са задатком, да у српском народу шири идеје и знања о размножавању, поправљању и оплемењивању српског народа, саставног дела Беле расе. То је неодложна потреба и то је дужност пред отаџбином и расом.