Космотеизам: О живим бићима, други део – Вилијем Пирс

I

1:1

„Пут” нам предочава следеће:

1:2

Постоји само једна стварност, а та стварност је Целина; то је Творац, само-створени. (1:6)

1:3

Опипљиви универзум је материјална манифестација Творца, са свим живим и неживим стварима, укључујући и човека. (2:2)

1:4

Духовна манифестација Творца је Тежња ка једном циљу. Та Тежња лежи у корену свих ствари, и у њиховим међусобним односима. (2:3)

1:5

Циљ је само-остварење Творца; само-испуњење, само-створенога. (2:5)

1:6

Човек има улогу креатора. Човек је саставни део Творца, и оруђе у његовим рукама. То је и сврха човековог постојања. (3:1)

1:7

Човек служи вишем циљу на два начина: свесно и несвесно. На оба начина, он прати Пут Живота, на ком Творац еволуира ка само-испуњењу. Човек напредује корак по корак на том Путу, од нижег до вишег човека. (3:2, 4:1-2)

1:8

Покреће га инстинкт, што је манифестација узвишене свести о Целини у њему. (3:2)

1:9

До напретка, човека води свест о свом правом идентитету, и свом правом задатку. Та свест му светли пут, и дозвољава му да изабере свој следећи корак. (5:3)

II

2:1

Ова сазнања нам помажу да разумемо значај и вредност свих живих бића: мноштва животиња, људских раса, и разних индивидуалних квалитета човека.

2:2

Све што је живо, развило се из неживог, кроз прожимајућу Тежњу ка само-остварењу. Прво је установљен поредак неживих ствари, а само највиши редови су постали жива бића. Сва жива бића су уређена, а поредак се наставља.

2:3

И живо и неживо, све је хијерархијски уређено: живо над неживим, свесно над несвесним. Тежи се ка вишој свести. Сврха свих материјалних ствари је извршење Циља.

2:4

Само разумевањем ове истине, увидећемо вредност свега живог и неживог, људског и нељудског.

III

3:1

Погрешно је мишљење неких, да све што је од Целине, јесте свето и нерањиво. Они сматрају: што је свето у очима људи, неповредиво је од стране њих самих. Они можда имају добру вољу, желећи да отргну човека од бесмислене деструкције, желећи да заштите прелепа и племенита жива створења, желећи да осигурају савршенство универзума. Али њихова схватања су ограничена, а њихова учења се супротстављају остварењу Творчевог Циља.

3:2

Јер човек није посматрач, већ учесник. И сваки живи део Целине, угрожава друге. Свака животиња мора у себе унети друго живо биће, и избацити отпад из себе.

3:3

Једино је Целина ненарушива, и свето је само оно што је у вези са вишим циљем. Делови Целине долазе и одлазе, они су подређени вечном процесу стварања, који неке поништава, неке одржава, а неке трансформише.

3:4

А виши човек, узвишено свестан, је посредник у том процесу. Када члан Заједнице Узвишене свести, делује сагласно а вишим циљем, то кроз њега делује Творац.

3:5

Неки погрешно мисле да је човек нешто свето и нерањиво, да су људи имуни на процес стварања, да стоје по страни, да су изнад свега, и да су сви људи племенита бића.

3:6

Али вредност човека није у његовој способности да говори и резонује, да прихвата ствари које му помажу да служи вижем циљу. Ако он не служи циљу, његов живот је безвредан, а његов развитак је без смисла. Ако кочи остварење вижег циља, он каља појам живота.

IV

4:1

Највише вреде људи који поседују вишу свест, који опрезно иду Путем Живота; они који су савладали препреке између човека и вишег човека; они који су подређени вољи Творца. Они су Пробуђени.

4:2

Следећи по вредности су они који имају добру вољу, и чија се свест буди. Они настоје да достигну вишу свест. Они припадају Заједници Космотеиста.

4:3

После њих су они, међу којима се уздижу будући надљуди;они су заједно резервоар из којег виши човек добија замену.

4:4

Али и у овом резервоару људи су рангирани: они неискварени лажним идејама су виши, а искварени су нижи.

4:5

Они што имају добру вољу су виши, а они који још трагају за собом,или служе погрешним господарима, су нижи.

4:6

Они који су загосподарили собом су виши, а они који то нису, нижи су.

4:7

Они са већом способночћу и жељом да стекну знање, су виши,док су они неспособни нижи.

4:8

Они који су чврсте конституције и правилно развијени, су виши; слаби, болешљиви и неразвијени су нижи.

4:9

А они људи који су недисциплиновани, без тежње за стицањем знања, слаби или неразвијени, немају вредност.

4:10

Јер су они претња остварењу Циља, ако не поседују чисту свест.

4:11

Могу такође бити претња Једином Циљу, ако им недостаје способност за дисциплину, или су слабе конституције.

V

5:1

Сва остала жива бића могу се рангирати по вредности: човек који није способан да напредује; шумске звери; птице; рибе по морима; мајушна бића која гмижу или лете; већи или мањи облици живота.

5:2

Свако живо биће има потенцијал да утиче добро или лоше, помажући остварењу Циља Творца, или успоравајући га. Овај потенцијал је суштинска ствар за једно биће, и зависи од његовог односа с другим бићима;одређује му вредност.

5:3

Склоност за добрим која је присутна у живом бићу, је његов потенцијал за достизање више свести. То зависи од његових односа са другим бићима која ометају достизање узвишене свести.

5:4

Склоност неког бића ка злу, што зависи од његових односа с другим бићима, је склоност ка ометању постизања стања узвишене свести од стране других бића.

5:5

Живо биће може имати велики потенцијал за достизање стања више свести, али исто тако може ометати друго биће са вишим потенцијалом. Или, пак, може имати слаб потенцијал за достизање узвишене свести, а висок за помоћ другим бићима да је достигну.

5:6

Можемо сматрати биће добрим или злим, тек након што упоредимо оба његова потенцијала, и за добро и за зло.Да бисмо то могли, потебно је знање.Због тога космотеиста трага за знањем.

VI

6:1

Живо биће може реализовати свој потенцијал за добра дела, обезбеђивањем телесне и духовне хране за табор из ког се Пробуђени уздижу:

6:2

као што сноп жита обезбеђује хлеб, а теле месо.

6:3

Или може потпомагати бића која обезбеђују храну, као што трава на пашњаку храни теле, или микроби у земљи који дозвољавају трави да расте.

6:4

Или може обезбедити духовну храну, као што су на пример шумско дрвеће и ливадско цвеће, лепи за око; представљају духовну инспирацију.

6:5

Живо биће може реализовати свој потенцијал за лош утицај, на све начине на које може нашкодити маси из које се уздижу Пробуђени:

6:6

може их ослабити или уништити физички, као што заразни микроби шире своју заразу.

6:7

Или може порећи да се маса храни, као што несродне зле душе шире свој духовни отров.

6:8

Или је може покварити крвним мешањем.

VII

7:1

Процес стварања је процес развитка самосвести у Целини.

7:2

Тежња делује у многим правцима.

7:3

У неким правцима напредак тече споро, а у неким је галопирајући. Неки канали завршавају у устајалим баруштинама. Другим токовима, опет, напредак је брз, али је изгубљен правац. Разум се развио без свести, снага без дисциплине, акција без циља.

7:4

Једним каналом тече река сталног брзог напретка. Изван тога лежи отворен простор; у даљини се назиру циљеви.

7:5

Остали токови струје кроз маглу, и још увек постоји опасност да заврше у блатној мочвари.

VIII

8:1

Значи, жива бића која обезбеђују потребну физичку и психичку грађу, за масу из које се уздижу Пробуђени, су добра, и ваља их сачувати.

8:2

А она бића која се опиру потенцијалном достизању више свести, су зла, и против њих морају бити предузете мере.

IX

9:1

Нешто морамо разумети у развоју живих бића:

9:2

наишли смо на баријеру која разваја пут бесвешћа од свесног напретка, и вредност бића се мења када оно прескочи препреку.

9:3

У добу више свести нека жива бића су непријатељски расположена да би ојачала наше стадо, као што вук ради са стадом оваца, уклањајући слабе и неодлучне.

9:4

Наше стадо ће само себе ојачати, тако што ће сресати своје неправилне огранке.

X

10:1

То су вредности које човек треба да цени у себи: и виши човек и стадо из ког се врши селекција. Оновне вредности човека су:

10:2

прво, сјај божанске искре у његовој души, која је узвишена свест о Целини у њему. Што је сјајнија, то су јаснији човекови унутрашњи осећаји.

10:3

Друго, снага његовог разума, јер савршена заједница разума и више свести, чини божанску Промисао. Што је људски разум јачи, ефектније ће извршавати вољу Творца.

10:4

Треће, снага његовог карактера, што је његова способност да делује у складу са вишом свешћу и разумом, преовладавајући споредне нагоне у себи, трагајући за свешћу, пре него за задовљством; за знањем, радије него за срећом; за свеопштим напретком, пре него за богатством.

10:5

Четврто, физичка конституција његовог тела, која добро може послужити остварењу вишег Циља. Снага, једрост и бистар ум су оно што треба ценити код човека, јер чине његово тело бољим оруђем, и лепим, јер он је божанске природе.

XI

11:1

То су начини на које човек свесно служи Циљу Творца, комбинујући здрав разум и узвишену свест у корист напретка његове расе на Путу Живота.

11:2

Он треба да задржи своју чистоту; не сме дозволити да се његова крв меша са другим расама, јер свака иде различитим путем. Када се расе измешају, унутрашњи осећај за правац се губи.

11:3

Он мора повећати бројчано стање припадника своје расе, и треба на свакој земљи на којој обитава, да спречи опасно мешање крви.

11:4

Он мора тако уредити своје законе и институције, да се у свакој наредној генерацији људи и жена пропорционално повећава број потомака. Само најбољи се могу размножавати!

11:5

Мора да усмерава напредак своје расе из генерације у генерацију. Мора деловати као све оне силе Целине које су издвојиле и надредиле над другима семе његове расе.

11:6

Мора урадити све те ствари с пуном свешћу о свом идентитету.