Космотеизам: Пут, први део – Вилијем Пирс

I

1:1

Живот је кратак, браћо и сестре. Зар мора бити испуњен горчином, и страхом?

1:2

Како наћи испуњење у површним стварима? Где пронаћи мир, усред хаоса, раздора? Где остати спокојан, у овој духовној пустари?

1:3

Не тражите више, браћо и сестре, јер ми вам дајемо одговоре на ова, и још многа питања.

1:4

Ми ћемо вам указати на значење, и суштину ствари. Ми ћемо вас водити, од заблуда и неизвесности, ка знању; од слабости до снаге; од поремећених жеља, до испуњења.

1:5

Водимо вас Путем Живота. Ми ћемо довести ваше душе у хармонију са Духом Свеопштим.

1:6

Дајемо вам на знање ову Истину: постоји само једна Стварност, а та Стварност је Целина. То је Творац, самостворени.

II

2:1

Истина је следеће: човек, свет и Творац нису одвојени, већ је човек део света, који је део Целине, што представља Творца.

2:2

Опипљиви Универзум је материјална манифестација Творца. Све блиставе звезде небеског свода; безоблични гас између звезда; неми, ледени врхови месечевих гора; шуштеће крошње земаљских шума; мноштво створења у мрачним океанским дубинама….као и човек, део су материјалне манифестације Творца.

2:3

Али Творац има и духовну манифестацију, која јесте Тежња ка једном циљу. Та Тежња лежи у корену свих ствари, и манифестује се кроз њихове односе.

2:4

Тежња извире из разређених гасова празнине, а њихова сврха је формирање звезда и планета. Тежња је у земљи, из које буја мноштво биљака и животиња. Тежња је и у човеку, а циљ је виши човек.

2:5

Све су то само кораци на Путу Живота, који води ка једном циљу, што је само-остварење Творца: само-испуњење самостворенога.

2:6

А материја и дух, Универзум и Тежња,су једно. Заједно чине Целину.

III

3:1

Човек је део Целине, а његова улога, је улога креатора. Што значи да је човек, саставни део Творца,и оруђе у Његовим рукама.То је и сврха човековог постојања.

3:2

Човек, као биће предодређено за креатора, налази се на раскршћу. На једну страну га вуку урођени, сирови инстикти и дубоко подвојена свест.; то је ћорсокак! С друге стране, отвара се пут којим нас води здрав разум;пут који води ка узвишеној свести; пут вишег човека.

IV

4:1

Циљ Творца је само-употпуњење. Пут Творца ка том циљу је Пут Живота; а човек је корак на том путу.

4:2

Творац је постојао много пре човека,и постојаће и када човек превазиђе самога себе. Само један корак на Путу, пре човека,остао је нижи човек. Један корак испред човека, је виши човек. Али човек је за сада само део Творца, вечно променљиве и вечно напредујуће Целине.

4:3

На том правом Путу, човеку као путоказ служи узвишена свест. Пре човека, сви делови Целине, бејаху слепи, и нису могли предвидети наредни корак. Облаци прашине нису могли предвидети да ће постати сунце, нити је нижи човек могао предвидети човека. Тежња је носила Целину Путем Живота, и сви делови Целине, иако слепи, послужили су својој намени, додељеној им од стране Творца.

V

5:1

Човек може послужити на још један начин, остварењу циљева Творца.Развој Целине ка само-употпуњењу,је развој духа, исто као и материје. Само-употпуњење, одн. само-остварење, је достинуће савршене самосвести.Тежња Творца,која је стална у Универзуму, еволуира ка свевидећој свести.

5:2

Човек стоји између нижег и вишег човека, између сталне и пробуђене мисли и незнања о свом идентитету и узвишеној свести. Неки људи ће превазићи ове препреке, а неки ипак неће.

5:3

Они који достигну стање узвишене свести ће се уздићи на Путу Живота, до свог Божанског одредишта. Такорећи, Пут Живота води навише, ка вечном, непрекидном стању савршенства. Тамо где је виши човек, где је само-остварени Творац. Здрав разум ће им осветлити Пут, и наоружати их опрезом. То ће бити велика потпора Творчевој Тежњи ка циљу.

5:4

А они који не достигну узвишену свест, судараће се у тами; упашче у клопку лажних идеја, скренуће са Пута, и сурваће се у провалију безнађа.

5:5

Јер препреке пред којим човек стоји су опасне и врло тешке за превазилажење, а људски разум је мач са две оштрице. Као што му може отворити очи, и пружити свест о томе да кроз њега и око њега делује Целина, исто тако га може збунити и обманути његове инстинкте.

VI

6:1

Хајде да разумемо садашње стање човека,да би могли разликовати здрав разум од труле свести. Хајде да упослимо здрав разум, неби ли нас водио преко свих баријера на путу до узвишене свести.

6:2

Разлика између здравог и нездравог разума је следећа: здрав разум настоји да усмерава људска дела у складу са постојећом свешћу о Целини, док нездрав разум то не чини.

6:3

Људи или жене који здраво резонују, траже ред у свему и не трпе хаос. Њих чини задовољним само хармонична веза између свих елемената њиховог живота, и света. Они одбијају све оно што се том реду супротставља, све чему је то страно.

6:4

Они су срећни јер знају да оно што је јуче било добро и истинито, биће и сутра такође. Кроз ред и хармонију, они теже правом напретку, који је узбрдо на Путу Живота. Али се клоне површних промена, које руше хармонију између прошлости и будућности.

6:5

Они воле истину, а презиру лаж.

6:6

Траже лепо; одбијају ружно.

6:7

Воле отменост у односима; мрзе подлост.

6:8

Све ове склоности људи и жена здравог разума су као варнице божанске ватре која гори у њима. А те божанске искре су стална свест о Целини. То је знак присуства Творца у њима.

VII

7:1

Божанске искре светлуцају у неким људима, и њихово расуђивање је исправно.

7:2

Свест о Целини, је устаљена код неких појава више, код неких мање. Много је више распрострањена у живим, него у неживим стварима. Највише у човеку, тек онда у осталим живим створењима. Држећи се људи, свест о Целини је и код њих распрострањена, у некима више, у неким мање.

7:3

Доћи ће време када ће људи и жене,који су вођени здравим разумом, савладати све препреке, и када ће заживети стварни напредак.

7:4

Али у овим злим временима, глупост преовладава над здравим разумом. Преовладавају лажљивци са ниским, сировим поривима.

7:5

У таквој ситуацији, многа зла излазе на површину: Лаж поражава истину, и заузима њено место. Ружноћа је пожељнија од лепоте. Подлост је свуда, а представља се као племенитост. Несклад влада људским животом; добре намере разумних људи,осујећене су.

7:6

Лажи одјекују свуда, а ми смо пред њима немоћни. Злодела се срећу свуда, и нико неможе да им се супротстави. Све што је добро, вредно и напредно, одбачено је и упрљано. Све што је страно и нескладно, расте и множи се. Нема мира и здравог разума у руљи, која бесциљно срља у пропаст.

7:7

Многи живе од данас до сутра, и мисле само на себе. Траже задовољство у јелу и пићу, опојним средствима, и на још много наћина негују своје пороке. Њихово постојање тако губи смисао.

7:8

Неки покушавају да усмере своје животе, али добијају погрешне смернице од оних који прижељкују моћ над другима, и богаћење на туђ рачун.

7:9

Лаж често изгледа као истина ,али свеједно, ипак остаје лаж. Човек може згрнути брдо злата, може увести народе у рат, усавршити своје знање и стећи многа друга добра, али ако не усмери свој живот, и не усагаласи своје циљеве са вишим циљевима, он као да није ни живео.

VIII

8:1

Смрт људи и жена без узвишене свести, је као смрт нижег човека; жива материја постаје нежива материја; бесмислен живот-бесмислена смрт. Вечно ништавило је судбина оних који су духовно празни.

8:2

Али онај који достигне стање узвишене свести, постаје бесмртан; његово тело умире, али његов дух остаје вечно део Целине.

8:3

Члан Заједнице узвишене свести, не нестаје после смрти, јер његова свест је једно са свешћу заједнице. Докле год заједница постоји, његова свест ће живети. И све док заједница служи једином Правом Циљу, онај ко је служио том циљу, служиће му вечно, и када се његово тело угаси.

IX

9:1

Заједница узвишене свести, је заједница пробуђених, заједница оних који следе Пут, заједница Руне Живота, друштво одабраних.

9:2

Збор оних који ће постати чланови Заједнице узвишене свести, зове се друштво космотеиста.То је заједница оних који ће постати народ Руне.

9:3

А народ Руне одликују следеће врлине: знање, послушност, рад, ред и дисциплина. То су врлине које чланови космотеистичке заједнице настоје да негују и усавршавају.

9:4

Под знањем се подразумева разумевање истине. То се постиже примањем сазнања, кроз марљиво проучавање учења космотеистичке заједнице.

9:5

Под свешћу се подразумева пробуђено стање оних који су отишли даље у стицању знања, и имају вишу свест о Целини, која борави у њиховим душама. Они разумеју унутрашње поруке, и увиде да су то поруке космотеистичке заједнице. Постизање свести, као и знања, захтева способност разумевања, и добру вољу.

9:6

Дисциплина долази споља и изнутра. Чланови космотеистичке заједнице треба посебно да развијају унутрашњу дисциплину, јер без дисциплине неможе се савладати унутрашњи сукоб, и потпуно успоставити ред. Дисциплина која се гради изнутра, омогућава нам да свесно управљамо својим снагама, тако да би их могли усмерити ка остварењу циља.

X

10:1

Сврха свих ствари је служење Творцу на путу до циља. Заједница узвишене свести служи остварењу циља, свесно и дисциплиновано.

10:2

Чланови Заједнице узвишене свести, народ Руне, служе као виши људи, успомоћ здравог разума. Они су свесни заступници воље Творца.

10:3

Они су предодређени да победе неразумне, и да ставе тачку на дела оних који се противе вољи Творца.

10:4

Они су почетак, они ће први савладати препреке, они су путоказ на Путу Живота. Они хрле ка својој божанској судбини.

XI

11:1

Овим вас позивамо, браћо и сестре. Ово је наш позив свима који су наше крви, и који имају добру вољу:

11:2

Оканите се лажи и будалаштина. Одбаците све што је страно, и ослободите се из замки погрешне свести. Окрените леђа овом трулом поретку.

11:3

Схватите ко сте, и који је смисао вашег постојања. Трагајте за својом судбином, посветите свој живот космичкој истини.

11:4

Уђите сад у заједницу космотеиста, да заједно утемељимо нови поредак.

11:5

Савладајте препреке на путу до узвишене свести. Напредујте у заједници, пробудите своју свест.