Космотеизам: О друштву, трећи део – Вилијем Пирс

I

1:1

Људске друштвене институције, припадају Целини, и немогу бити савршене све док се не доврши само-испуњење Целине, као ни човек, ни његове креације.

1:2

У недостатку свести, људско друштво може постати и инструмент назадовања и ометања остварења Циља.

1:3

Али када су људи пробуђени, њихово друштво рефлектује њихову свест и здрав разум; тада оно постаје оруђе напретка. Нагон ка остварењу Циља се манифестује у друштвеној структури и његовим институцијама.

1:4

Како онда пробуђени људи треба да конституишу своје друштво, неби ли оно најбоље послужило Творчевом Циљу? Како да управљају својом Космотеистичком заједницом? Каква мора бити функција институција?

1:5

Знамо да људи који су чланови Заједнице космотеиста, морају сачувати чистоћу своје расе, размножавати се; морају настојати да проширују своја знања, развијају свест и дисциплину. Треба да расуђују једни о другима по својим врлинама, и да ускладе себе с другима. И морају подизати квалитет своје расе на виши ниво, из генерације у генерацију. (Пут 6:5)

1:6

Ова четири људска интереса-опстанак, прави пут, ред и напредак су правилне одреднице људским друштвеним заједницама. У складу са тим, друштво има четири основне функције: одбрана заједнице, усмеравање њених чланова, организовано одржавање реда у заједници, и општи напредак расе.

II

2:1

Заједница штити себе, и расу на којој је базирана, тако што сви заједничким напорима проналазе начине за одупирање многим опасностима, са којима јединка неможе изаћи на крај.

2:2

Заједница мора остати чиста и здрава; удисати чист ваздух,пити чисту воду .Морамо бринути о квалитету хране коју једемо. Морамо бити свесни сваке претње по физичко здравље човека, и спречавати загађења ваздуха, воде или земље, као и стварање похлепе, злобе, немара и незнања.

2:3

Заједница мора подржавати унапређење фактора, који чине људска тела јачим и лепшим.

2:4

Борба против глади и болести, чување заједничких ресурса од којих зависи опстанак и добробит Заједнице, као и оружана борба против оних који желе да нашкоде; све су то неопходни елементи друштвене одбрамбене функције.

2:5

Исто тако, постоје елементи који се тичу заштите духа од покварености, јер опстанак не зависи само од физичког здравља.

2:6

Потребно је да заједница оспори, искључи и забрани све идеје и доктрине, које би могле усмерити човека насупрот остварењу Циља. И да се јасно успротиви свим лошим утицајима на људски дух.

2:7

Ако човек подучава друге да је допустљиво мешање раса, или да сви људи подједнако вреде, или да људски живот нема сврху и смисао,заједница мора да га одстрани.

2:8

Ако неко својим понашањем и начином живота заводи друге у страну с правог пута, или нарушава ред у заједници, он несме остати у заједници.

III

3:1

Заједница води своје чланове у настојању да стекну знање, свест и дисциплину.

3:2

Људско знање не долази из индивидуалних настојања појединаца, већ од искуства које се стицало генерацијама. Заједница мора сачувати знања постигнута у свакој генерацији, и да начини основу за сазнавања сваке следеће генерације.

3:3

Заједница мора организовати систем, који стимулише и исплаћује стипендије, и мора обезбедити институције – библиотеке, школе, лабораторије – одакле ученици могу ефикасно црпети знање.

3:4

Заједница мора да се побрине за непристрасност у пружању знања, како у школама, тако и ван њих.

3:5

Изнад свега осталог, заједница мора давати смернице за стицање знања. Јер то више није само знање, чему чланови заједнице теже. То је знање које доноси разумевање, знање које употпуњује свест; то је знање које подстиче достизање виших циљева. Заједница мора осигурати да напори њених зналаца буду корисни и координирани.

3:6

Они којима заједница повери надгледање и управљање члановима, ипак морају бити пажљиви, јер на путу до знања може доћи до неочекиваних преокрета. Усмерење мудрости мора бити такво да успешно обилази све баријере на свом путу, и да прихвата и нове начине, уколико су они бољи, ради остварења циљева.

3:7

Свест и дисциплина, као и знање, боље се постижу док су под правилним надзором. А то се обезбеђује преко институција.

3:8

Многе институције које предводе чланове Заједнице, такође ће пробудити њихову свест, и помоћи им да изграде у себи потребан систем за самоконтролу. Школе морају развијати и свест, као и знање,што помаже ученицима да на најбољи начин овладају собом и својим способностима.

3:9

Разне свечаности и обреди, такође морају уздизати свест,и захтевати дисциплину од својих слављеника: у демонстрацији снаге умећа и вештина. Заједница треба да се дичи способношћу својих чланова за самоуправљање, као и њиховим достигнућима.

3:10

Заједница зато мора имати ред и структуру. Сваки члан има своје место у заједници; на сваком месту може нечему послужити. Сваки члан служи вишим циљевима у складу са његовим способностима.

IV

4:1

Заједница није само скуп њених чланова, институција и њених материјалних фактора; то је организација, и њена способност да спроводи своја дела зависи од тога како координира свим својим компонентама.

4:2

Без реда, под којим се подразумева постављање чланова на одређена места у складу са њиховим способностима, заједница нема склад, и неможе да напредује.

4:3

Без структуре, под којом се подразумева организам који дефинише односе између чланова и управљање институцијама, заједница губи снагу и пропада.

4:4

Врлине људи и жена долазе изнутра,али развој ових квалитета подлеже како унутрашњим тако и спољним утицајима. Заједница управља развојем споља,и вреднује их у складу са својим стандардима.

4:5

Неки квалитети се манифестују шак и у деци: лепота, снага, једрост,и расне одлике. Неке врлине постају видљиве тек у средњим годинама, када је уз зрелост присутно и искуство.

4:6

У сваком друштву људи су сврстани и рангирани, негде по богатству, негде по старости, негде по наклоности других, негде по својим психо-физичким квалитетима и вештинама. Али Заједница се издваја од осталих друштава; ту су чланови рангирани само по свом залагању на путу до достизања виших циљева.

4:7

У Заједници, они који су више рангирани, управљају онима који су ниже на лествици, а ови други се опходе према њима с поштовањем и захвалношћу.

4:8

Ово су четири основне институције које чине Заједнице: породица, академија, „стубови одбране“, и хијерархија.

4:9

Породица је заједница помоћу које се Заједница обнавља и регенерише. Под породицом, у ужем смислу, подразумевамо заједницу човека и жене, чија је сврха рађање и одгој деце, док не одрасту. У ширем смислу, Заједница је сама по себи једна велика породица; друштво људи исте крви.

4:10

Заједница се брине да обезбеди здраве потомке, у наредним генерацијама.

4:11

Заједница поштује сваког члана који је родитељ, и који је испунио своју природну дужност.

4:12

На академији, деци се подједнако пружа образовање; језици, историја, музика, ликовна уметност; сви елементи културног наслеђа. Уграђује им се свест да је њихово постојање базирано на духовном, што је космотеистичка истина. И они улазе у доживотни процес јачања воље и карактера, уз помоћ дисциплине.

4:13

„Стубови одбране” штите заједницу од непријатеља, како спољних, тако и унутрашњих. Од оних који на било који начин могу нашкодити физички или духовно, животу заједнице.

4:14

За браниоце треба изабрати, најјаче, најдисциплинованије, најспособније и најподесније. Они су снажна десница Заједнице.

4:15

Заједница је хијерархијски уређена. Када човек закорачи на први степеник, почиње да служи напретку.

4:16

Од тада он може бити отац породице, ученик или предавач на академији на академији, или радник на неком другом пољу, све у служби Заједнице. Како унапређује своја знања, свест, и дисциплину, тако може напредовати на хијерархијској лествици, корак по корак.

4:17

Хијерархија управља и пресуђује. Она обликује структуре и успоставља, или мења правила када је то потребно. Гледа у будућност, усмерава Заједницу, и настоји да задовољи све њене потребе. Изнад свега, стара се да Заједница стално напредује; ка новим сазнањима, вишим нивоима свести, већој снази и дисциплини, ка ефикаснијем служењу Творцу и неговом Циљу.

4:18

Заједница може имати и друге институције, по потреби, али ове четири су најбитније: породица, успомоћ које се размножава и изграђује; академија, успомоћ које се усавршава знање њених чланова; „стубови одбране”, помоћу којих се брани; хијерархија, која управља заједницом.

V

5:1

Заједница се уздиже напредујући на Путу Живота из генерације у генерацију; и развијајући своје психо-физичке аспекте.

5:2

Стреми ка вишем човеку, обликовањем расе од које потиче. Настоји да осигура то да потомци још снажније испоље све расне квалитете, него претходне генерације.

5:3

Заједница се уздиже и усавршавањем и јачањем свих својих институција, тежећи увек да их доведе бар близу савршенства; да од породице направи институцију која успешно одгаја потомке и прави од њих квалитетне особе; да од академије направи ефикаснију установу за васпитавање и образовање деце, и да их произведе у мудре,свесне и дисциплиноване чланове Заједнице; да ојача стубове одбране како би обезбедила сигурност за психо-физичко здравље својих чланова; да оформи мудру хијерархију, која ће боље управљати заједницом.

5:4

Према томе, структура Заједнице, облици њених институција, правила која тим институцијама управљају, развијају и расу на којој је заједница базирана.

Чланови заједнице су вођени вечно растућом самосвешћу, са поузданим осећајем за правац на Путу Живота. Раса која прати Пут Живота, има Божанску судбину!