Креативизам против хришћанства

ПОГЛАВЉЕ #15

ВЕЧНА РЕЛИГИЈА ПРИРОДЕ, Бен Класен

Креативизам против хришћанства

Поредећи аналитички нови, динамични, борбени и узбудљиви креативизам са болесном и морбидном хришћанском религијом, видећемо да су философи ове две религије директно супростављени једни другима. Поносни смо што смо непријатељи хришћанства. Уверени смо да ће наша динамична нова религија разоткривати хришћанство и показати да је оно у суштини јеврејска завера, све док се не збрише са лица земље утицај Јевреја, односно хришћанства и комунизма.

Прва, веома уочљива разлика између хришћанства и креативизма, је у томе што је креативизам окренут животу, а хришћанство је, од почетка до краја, окренуто смрти.

Циљ и сврха наше религије, креативизма и Цркве Краетора је унапређење интереса Беле расе, најбоље творевине природе. Наш циљ је да подржимо развитак, очување, ширење и напредовање Беле расе и коначно створимо бели свет закона и реда, лепоте и културе.

Ми верујемо у добар живот, креативност и напредак. Наш је кредо да у животу треба уживати и да свако од нас треба да искористи дивне таленте којима је природа обдарила Белу расу. Верујемо у уживање у лепотама природе и њеним чудима, као и у продуктиван рад, добру исхрану, добар живот и у служење интересима сопственог народа.

Хришћанство је, као што смо рекли, усмерено ка смрти. Целокупна његова филсоофија посвећена је морбидном трагању за смрћу. Христос је рекао: „Моје царство није од овог света.” Хришћанство занима само онај свет, а не нуди ни трунку доказа да ли тај свет уопште постоји. За две хиљаде година није било ни најмањег доказа да свет, око кога се диже толика галама, уопште и постоји. И док инсистира на морбидној опсесији о загробном животу, покварено уништава једино што је значајно – живот и време које вам је природа дала да проживите на овој земљи. И опет, једино је вредно време вашег живота, а једино место на коме су људи одувек живели је земља. Понављам, не постоји никакав доказ за супротно.

Ипак, хришћанство наставља да булазни о бесмислености живота, очајнички покушавајући да нас убеди да је смрт боља. На тај начин, оно тежи да нам одузме чаробни дар природе, сам живот. Хришћанство проповеда да не треба да „гомиламо блага на земљи” већ „на небесима“, што у суштини значи да би људи требало да посвете живот периоду после смрти, а то је најидиотскији и најбескориснији могући савет. Креативизам се томе супростставља и не прихвата ову врсту самоубилачке философије, јер верује да нас је природа обдарила животом који треба да у потпуности проживимо, увећавајући своју врсту и уздижући своју расу до све већих висина.

У такву философију ми верујемо. Потпуно смо у хармонији са природом и њеним законима. Одбацујемо хришћански став да је сваки природни нагон лош и да је природа кобно погрешила створивши Белу расу. Одбијамо хришћанске ставове да се морају потискивати урођени инститки и да се, према хришћанском миту, морамо „поново родити“, на најнеприроднији и најперверзнији начин. Ми, Креатори, верујемо да деловање мора да буде у складу са законима природе. С друге стране, хришћанство је у сталном сукобу са природом. Сама његова философија противречи здравом разуму и супротна је како лекцијама историје тако и самим законима природе.

Пошто је хришћанство у супротности са законима универзума, па самим тим и са природом, лако је схватити да су Јевреји измислили и увели хришћанство. С обзиром да су створили ту целокупну лажну идеологију, онда није ни чудо што стално инсистирају и на тврдњи да су они народ од Бога одабран. Превртљиви Јевреји у Деут. 7:6 тврде (а то наводно говори Господ): „Јер си ти народ свет Господу Богу својему, тебе је изабрао Господ Бог твој да му будеш народ особит мимо све народе на земљи.“

Тешко да ико може да поверује да би било који бог могао да одабере ову превртљиву, лажљиву банду пропалица за свој Изабран народ. Дискутабилно је да ли и сами Јевреји верују у ову монструозну лаж.

Ми из Цркве Креатора сасвим одбацујемо ову невиђену лаж. Чврсто верујемо да је Бела раса најсавршеније дело природе и да смо обдарени најбољим особинама које је природа подарила иједном свом бићу. Ми у ово верујемо не зато што нам се свиђа, већ зато што постоје чврсти докази да је природа Белој раси подарила највиши ниво интелигенције, креативности и продуктивности. Захваљујући овим и многим другим изузетним особинама, Бела раса је створила најбоље друштвене структуре, највеће културе и најразвијеније цивилизације у историји човечанства. Зато не претерујемо када кажемо да је Бела раса крајњи домет стварања. То потврђују многоборјни докази.

Ми верујемо у унапређивање врсте, то јест, у уздизање Беле расе у више сфере достигнућа, лепоте и културе. У ствари, то је само срце наше религије. Хришћанство се, с друге стране, залаже за уназађивање, односно, мешање људских раса и уништавање бољих врста. Хришћанство не тежи само уништавању бољих типова појединаца, већ и уништавању бољих типова раса. Оно упорно омаловажава оне који су нешто постигли – „биће лакше камили да прође кроз иглене уши него богаташу да уђе у царство небеско“. Благосиља и подржава најгоре припаднике једне популације: „благо кроткима“, „блажени сиромашни духом“. Креативизам одбацује ову философију.

Ми, Креатори верујемо у оно што нам закони природе јасно показују, а то је да ће јаче и савршеније врсте опстати и ширити своју врсту, док ће неприлагођени, богаљи и имбецили пропасти негде током пута. Хришћански прицип ће, на дуге стазе, несумњиво произвести укрштену расу неспособних, имбецила и паразита. У ствари, произвешће сав отпад човечанства. Одлучно одбацујемо њихову философију и програм. Ми смо у потпуном складу са законима природе који увек јасно говоре а она тежи опстанку најбољих, а не најгорих елемената унутар њених врста.

Поред тога што креативизам верује у ширење, опстанак и размножавање снажних и интелигентних, лепих и складних, он верује и у просперитет и изобиље. Бели човек, пошто је стигао до високих нивоа цивилизације и технологије, на којима је сада, треба да приграби својој породици и себи сво изобиље и богатство које му је природа великодушно понудила. Када бели човек поново загосподари својом судбином, када се ослободи паразита, Јевреја и црнаца који су га узјахали, верујемо да ћемо на земљи имати прави рај. Знамо да ће доћи срећа, просперитет и благостање за све наше народе. Бела раса ће, када буде слободна и поново завлада светом, моћи буквално да плива у изобиљу.

Насупрот томе, хришћанска религија верује у одрицање и живот у немаштини и сиромаштву. Последњих 2000 година хришћанска религија нагони белог човека да „прода све што има и да сиротињи”, да „не гомила блага на овој земљи” и чини сличне глупости. Истовремено, проповеда непрестано давање цркви. Док црква гомила злато, сребро и све што је вредно, не гризе је савест због сиротог народа коме је отела и најнеопходнија средства за живот.

Хришћанство учи: „не гомилај блага на земљи, већ на небесима”; Црква Креатора одбацује ово идиотско учење и предлаже управо супротно. Ми верујемо да бели човек треба да ствара, производи и сакупља блага на земљи за себе, своју породицу и своју расу. Одбацујемо чување богатства, труда и енергије за неку небулозну будућност или нека измишљена јеврејска небеса. Иако је мутна идеја „живота после смрти” лебдела унаоколо 5000 година, симптоматично је да није пружен ни делић доказа за овакву тврдњу. Доказано је, напротив, да је човеков живот на земљи стваран, као и природа и њени закони. Шта више, Земља је једино место на коме је човек икада реално постојао.

Чини нам се много паметнијим да своју енергију усредсредимо на стварање бољег живота у овом свету, него да се одричемо свега у име сна непознатог сањара. Ми верујемо да треба потпуно уживати у времену које нам је природа подарила за живот. Схватио да из њега треба да извучемо најбоље за себе и да, исовремено, будемо одговорни и за будуће генерације. Одбацујемо јеврејску тврдњу да се треба свега одрећи у име неке магловите, непостојеће недођије.

Хришћанство не само да, врло успешно, слама човекову жељу за овоземаљским добирма и ускраћује му многа од њих, већ уништава и његово самопуздање и умањује његову вредност. Оно му стално понавља да није добар, да је рођен из греха, да је бедник, грешник, да мора да буде понизан и смеран. Говори му да треба да буде толерантан и дозволи да га гурају. Хришћанство му налаже да „окрене други образ” и да се „не супротставља злу”. Чинећи тако, цепа на комаде његово самопоуздање, усађујући му комплекс кривице, који га фрустрира и уништава му способност и самопоуздање. Није чудно што је, некада поносни, римски народ био распарчан, чим је прихватио ову отровну и разорну „нову” веру, која га је натарела на потчињавање.

Ми из Цркве Креатора одбацујемо ову бедну и покварену философију, болесног и морбидног погледа на живот и предлажемо управо супротно. Верујемо да је здраво и конструктивно имати самопоуздања, веру у расу и будућност. Не сматрамо да је врлина бити толерантан када је нападнута породица, нација или раса. Уопште се не слажемо са философијом „не опири се злу”, већ чврсто верујемо да се злу треба одупрети што снажнијом силом, а да нападача не треба толерисати, већ уништити. Када постоји опасност по нас, нашу породицу или расу, треба да се боримо, а такву претњу морамо да елиминишемо. Природа нам инстиктивно говори да је то исправна реакција на опасност. Не верујемо у било какво толерисање зла које нам прети. Сасвим смо уверени да је јеврејски савет, по коме треба бити покоран, мек и смеран у суочавању са јасном и присутном опасношћу, потпуно лудило, па такву философију замењујемо поверењем у себе саме, уз решеност да нападнемо, прогонимо и уништимо било коју опасност која се надвије над нас.

Настављајући у складу са оваквом философијом, одбацујемо хришћански концепт љубави према непријатељима. Овај концепт није доказан нигде у природи. Здрав разум нам говори да ће све, који су довољно глупи да га прихвате, њихови непријатељи сигурно уништити. То човека ставља у неравноправан положај. Проповедамо мржњу према непријатељима и мислимо да мржња и љубав иду заједно. Верујемо да, ако волите сопствену врсту, аутоматски морате мрзети оне који јој прете и који су опасност по опстанак ваших вољених. То је у потпуном складу са законима природе. Чак ће се кокошка борити да одбрани своје пилиће, а она се свакако не може сматрати репрезентативном природном врстом.

Понављамо да не волимо своје непријатеље. Мрзимо их. Циљ нам је да их уништимо. Стигавши до ове философије, ми нисмо измислили ништа ново. Доследно следимо законе природе, јер можемо опстати само на тај начин. Хришћанство учи да треба кршити законе природе, да је она лоше обавила посао и да нас је погрешно створила. Хришћанство учи да су нам основни нагони зли и грешни, да морамо потпуно да одбацимо своју надареност и инстикте и да се променимо, „да се поново родимо“, како бисмо поступали супротно од природних закона. Ово је, свакако, самоубилачки и превртљиви Јеврејин пресуо ово отровно учење на Белу расу, да би је уништио.

Креативизам одбацује ова јеврејско-хришћанска учења и насупрот њима, верује у покоравање законима природе и нашим природним нагонима. Само будала може да тврди да нам је природа подарила инстикте да бисмо сами себе уништили. Напротив. Природа нам је дала дивне инстикте да бисмо се очували. Као и свако друго биће, ми морамо следити наше инстикте или ћемо, сасвим сигурно, нестати. Ми из Цркве Креатора због тога чврсто верујемо у склад са природним законима, у склад са нашим природним инстиктима. Верујемо у опстанак, напредак и ширење наше расе.

Штавише, верујемо да се један од основних нагона за опстанак наше велике Беле расе огледа у исказивању лојалности, пре свега, према соптвеној раси и породици. Верујемо да је рађање једно од највећих природних чуда и верујемо да светост породице треба учвршћивати и штити. Насупрот томе, хришћанство отворено заговара распад породице и наше расе. У Мат. 19:29 Христос каже: „И сваки, који остави куће, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или ђецу, или земљу, имена мојега ради, примиће сто пута онолико и добиће живот вјечни.“ Овај обрезани Јеврејин, дакле, каже да треба да будемо нелојални према вољеним члановима сопствене породице оставимо их, као што треба да напустимо своју земљу, куће и сва добра која можда имамо. Уместо свега тога, ми треба да следимо овог бедног Јеврејина који нам не пружа ништа сем самоубилачких савета. Уколико је ико толико глуп да прихвати ово ђубре, заслужује све што му се догађа. Несхватљиво је како неко може да прихвати овако глуп и застрашујући савет, сматрајући га при том дивним.

Хришћанство не само што проповеда нелојалност према вољенима и онима који су нам блиски, већ има и перверзан став о сексу, једном од најснажнијих и најлепших природних порива. Кроз цео Нови завет, Христос проглашава секс грехом. У ствари, он проглашава и саму помисао на њега неопростивим злочином. У Мат. 5;28, каже: „А ја вам кажем да сваки који погледа на жену са жељом, већ је учинио прељубу у срцу својему.” Тиме се противи природној привлачности међу половима, чиме је природа обдарила готово свако живо биће.

Креативизам, с друге стране, верује да су љубав и привлачност између човека и жене најприроднија ствар на свету, да су то дивне, прелепе емоције. Верујемо да је то једна од главних полуга живота и награда природе. То је креативна снага коју је пирода подарила човечанству, као и сваком другом живом бићу, да би се врсте шириле. Сигурно је да би без привлачности између мушкараца и жене наша раса брзо одумрла. Када би се она елиминисала, врста би брзо била истребљена. Ми одбацујемо погрешни и искварени став према сексу и насупрот томе, заузимамо здрав, позитиван став према најплеменитијој од свих страсти које је природа пружила својим створењима. Верујемо да су љубав, секс и брак здраве и племените емоције и да су створене ради подизања и напретка врста и испуњења плана природе. Овде видимо да хришћанство има негативан и разоран став према добрим стварима у животу, став који заговара уништење расе и народа, став који ускраћује уживање у лепотама живота. Оба ова става типична су за мизерно хришћанско учење.

Док хришћанство презире продуктивност, уништава креативност и концентрише се на: „сакупљање блага на небесима”, другим речима на загробни живот, ми из Цркве Креатора имамо жив, позитиван, здрав, свеобухватан програм. Верујемо у уживање у животу. Верујемо у стварање нових живота. У стварање бољих и лепших животних видика. Наш програм је животан, позитиван и динамичан. Креативизам, за разлику од хришћанства, није окренут смрти.

Док је хришћанство магловито и контрадикторно, док се вечно креће у земљи маште и тумара по нереалном свету снова, наша философија је јасна и једноставна. Наша вера је заснована на основном уверењу: оно што је добро за Белу расу највећа је врлина, а оно што је за њу лоше представља највећи грех.

И не само то. Наш приступ животу заснива се на здравом разуму, лекцијама историје и обиљу доказа. Када говоримо о законима наслеђа, располажемо чињеницама којима то поткрепљујемо. Када говоримо о законима природе, вечност подупире наше закључке. Када говоримо о вредностима расе и размножавања, хиљадугодишње лекције из историје доказују нашу тврдњу.

С друге стране, хришћанство се супротставља здравом разуму и мишљењу. Деструктивне, самоубилачке поуке из библије, као што је „воли своје непријатеље“ итд., у потпуној су супротности са мишљењем, искуством и свим лекцијама историје. То је у супротности са законима природе и у потпуном сукобу са њом.

Нема ни трунке доказа који би потврдили мучна и дуга поглавља Старог и Новог завета. Апсолутно не постоји историјски докази да су Јевреји прешли преко Црвеног мора, које се раздвојило ради спаса тих паразита. Нема помена у историји да је „сунце стајало мирно” како би ово пустињско племе могло да поубија неко друго пустињско племе. Недостају геолошки и историјски докази да је цео свет био поплављен 2348. г. п.н.е. Каква глупост! Ништа не говори у прилог тврдњи да Јевреји потичу од Аврама, Исака и Јакова. Не постоје ни докази да су они имали сопственог Бога који им је дао завет и прогласио их својим одабраним народом. Чињенице не потвђују да је Христос уопште живео. Није оставио ниједно писмо, никакав запис, нема ни једне статуе са његовим ликом. Нема доказа да су људи, као што су Метузалем или Ноје, доживели 900 и више година. У ствари, нема никаквих веродостојних података да су они уопште и живели.

Ништа не подржава њихове лажне тврдње, а оне су тако нереалне и фантастичне и толико у супротности са законима природе, да би само будала помућеног ума могла да прогута такво ђубре. Суштина књижевности Старог и Новог завета своди се на само један захтев за њихове следбенике: да верују! Верују! Верују! Да верују само зато што ми тако кажемо! Нису потребни никакви докази, нити уверљивост, само верујте. Заиста више немам разлога да верујем у ову збирку лажи, претњи и неиспуњених обећања. У то верујем исто колико и тврдњу хинду религије да су краве свете животиње. Иста је то одвратна превара.

Ми смо почистили сво то ђубре и почели из почетка са свежом, динамичном, позитивном и креативном религијом за Белу расу. Своју религију називамо Креативизмом а религијску организацију Црква Креатора. Верујемо да је она достојна племените и креативне Беле расе.

Pin It on Pinterest