Ми имамо гене

КРЕАТИВИСТИЧКО ВЕРОВАЊЕ #26

БИБЛИЈА БЕЛОГ ЧОВЕКА, Бен Класен

Ова јединствена планета Земља. Када погледамо развој живота на планети Земљи током, више или мање, посљедњих 3.7 милијарде година, не можемо а да не будемо запањени његовим упорним и сталним напретком, колико год спор он био. Заправо зачуђује што се живот, почевши са првим једно-ћелијским организмима, уопште и развио. Када би кренули претраживати свемир, путујући брзином наших ракета које су допрле до Месеца, требало би нам несумњиво милијарде година да би пронашли другу планету подједнако погодну за живот као планета Земља, ако таква уопште и постоји.

Стога схватимо једну запањујућу чињеницу: бити део живота на овој планети Земљи је јединствен феномен, каквог нећемо ни ми, а вероватно ни наше будуће потомство пронаћи игде другде.

Борба за опстанак. Још је неверојатније како се, након што је живот настао у давној и нејасној прошлости, та једно-ћелијска амеба почела кроз процес еволуције полако побољшавати и гранати у милионе варијација. Свака врста и подврста покушавала се унапредити, да би боље била спремна у борби за опстанак. У тој жестокој конкуренцији нису све успеле и у прошлости су милионе врста, након губитка те битке, нестајале на сметлишту еволуције.

Цивилизација као недавни феномен. Једна од многих врста које су (досад) преживеле је човечанство. Ако погледамо унатраг на наше најближе приматске претке, модерни бели човек је релативно недавна појава која датира унатраг само којих 40.000 или 50.000 година. Може се сматрати да цивилизација није старија од 10.000 година (зависи од тога где повучемо линију раздвајања). Упоредите то са врхунцем периода диносауруса, који су просперирали од пре 50 па до 100 милиона година, и видећете зашто кажемо недавни.

Наша једина брига. Кад у овом излагању говоримо о модерном човеку, притом мислимо само на Белу расу. Нас не занимају црнци, хотентоти, абориџини нити њихови нижи рођаци из групе примата као што су мајмуни, шимпанзе или гориле. Нас само занима Бела раса. У Белој раси природа је постигла врхунац еволуцијског развоја током задњих 3.7 милијарде година. Никад пре, током свих тих милијарди година живота на овој планети, природа није створила биће толико интелигентно, продуктивно, креативно, свесно своје егзистенције, него кад је природа створила Белу расу.

Никада не смемо заборавити ову задивљујућу чињеницу.

Након кривудања у милионе разних еволуцијских канала; након милиона врста које су дошле и отишле; након погодака и промашаја, искушења и грешака свих наших нижих предака, почевши са једно-ћелијском амебом, природа је коначно створила невероватну Белу расу. Ово, унатраг само малог временског периода, ако време меримо у геолошким терминима.

Гени су наш дизајн. Нацрт за Белу расу је предодређен у нашим генима. Овај дизајн је еволуирао споро, врло споро, кроз процес селекције, елиминације и преживљавања само најспособнијих. Сретан резултат није нешто што друге врсте могу копирати, поновити, произвести или покрасти. Овај дизајн је само наш – да га бранимо, ширимо, уздижемо и побољшавамо на све више нивое кроз будуће генерације.

Ми смо добитници велике награде. Дизајн је у нашим генима. Закључан је у нашим генима. Никада ово не смемо заборавити. Никад кроз милијарде година природа није дала ниједном бићу тако предивну награду какву Бела раса сада поседује. Нигде кроз милијарде и милијарде километара у сваком смеру од наше мале планете Земље, није вероватно да ћете пронаћи такву појаву. Можда чак нигде у читавом свемиру не постоји други такав дупликат. Размислите о овом. Како величанствено!

Награда врло краткотрајна. Сад смо дошли до пресудног питања. Тако велика награда је, чини се, врло краткотрајна и врло лако се изгуби у немилосрдној борби за преживљавање на овој планети. Када нам је природа дала овај изванредан дар (врхунац креације свемира) она нам међутим није дала никакву гаранцију да ћемо га задржати заувек, или да ћемо уопште дуго преживети. Природа нам није дала гаранцију да ћемо преживети дуго као рецимо врста морских паса, која је преживела 250 милиона година, или врста примитивних диносауруса, недавно изумрла, али која је преживела најмање 75 милиона година. Она нам није дала гаранцију за идућих милион година, или хиљаду година, или за чак идућу генерацију. Самоубилачки пут којим је кренула Бела раса у овом задњем 20-том веку, показује да је врло сумњиво да ли ћемо нетакнути преживети још којих пар генерација, ако и толико.

Сада у опасности. Ово поред чињеници да смо најуспешнији сисавац у историји еволуције. Никад пре ниједан сисавац није тако премоћно доминирао површином глобуса, нити је држао у својим рукама толику моћ контроле над животом или смрћу свих осталих створења. Ипак, успркос свим тим предностима, живот саме Беле расе је сада у смртној опасности.

Експанзија обојених раса субвенционисана од стране Беле расе. Смртна опасност у којој се сада налазимо је настала као резултат наше помоћи најгорем непријатељу који је и створио ту опасност. Говоримо сада сасвим отворено. Највећа опасност по Белу расу је огромна експанзија обојених раса предвођена нашим највећим непријатељем – издајничким Јеврејином. У тој злослутној популацијској експлозији која се сада догађа, Бела раса не суделује. Напротив, док се обојене расе размножавају као најезда скакаваца, Бела раса се константно смањује. Зашто се обојене расе шире тако експлозивном брзином? Због (а) стално напредујуће технологије белог човека и његове способности да добротворно производи храну за све веће непријатељске хорде, (б) глупе хришћанске етике белог човека која субвенционише те злослутне хорде, и (ц) пропуста белог човека да схвати своју јединствену вредност, као што смо изложили у првом делу овог поглавља.

Повратак у реалност. Дакле, освестимо се док још није прекасно. Тежња и примарни циљ Цркве Креатора је: освестити Белу расу, подстакнути је на борбу за опстанак; организовати је; дати јој циљ и сврху – тако да овај врхунски драгуљ природе живи милионима година, те да постане све већи, бољи и сјајнији сваком идућом генерацијом.

Наш потенцијал. Да би то постигли прво морамо схватити колико далеко смо досад прешли; које је наше јединствено место у свемиру и у шеми природе; које вртоглаве висине смо већ досегли, те како се, са нашом тренутном технологијом и интелигенцијом можемо врло брзо успети до висина о којима наши преци нису уопште ни сањали. Можемо не само постати бољи и већи у нашим достигнућима, него сад дословно можемо постати надљуди – физички, ментално и спиритуално. То је бит наше тренутне позиције: није толико ствар у томе шта смо данас, већ шта можемо врло лако постати користећи се нашим тренутним знањем. Избор је пред нама и пут нам је отворен.

У схватању наше вредности морамо искрено направити инвентар наших предности и мана.

Наше мане. Наведимо укратко наше мане поново (као што смо их наводили и пре у књизи). Прва је узнемирујућа слепоћа да спознамо наше јединствене вредности и посебности које нас разликују од Јевреја, црнаца и других обојених раса. Додајмо томе нашу слепу спремност и идиотски жар да помажемо и субвенционишемо наше непријатеље, затим расипничку тенденцију да олако одбацујемо све наше предности у корист непријатеља, а све у име доброчинства и „фер игре”. Све ово нас доводи у најопаснију позицију изумирања, још од времена самих почетака наше еволуцијске историје.

Решење. Ништа од овог не мора бити. Нити је наша (тренутна) позиција неповратна. Морамо схватити следеће предности које још увек поседујемо:

1. Још увек нас има више од 500 милиона на овој планети, (зависно од критеријума који користимо да повучемо линију раздвајања.)

2. Ми смо урођено најинтелигентнија и најсналажљивија раса људи, и највећи борци које је свет икада видео.

3. За разлику од Јевреја, који су урођени паразити, ми смо изразито само-довољни. За разлику од црнаца и осталих обојених раса, ми смо неупоредиво способнији производити и више него довољно хране за наше потребе, као и одеће, склоништа и осталих материјалних удобности. Укратко, док Јевреји, црнци и обојене расе не могу без нас да преживе, ми, Бела раса смо потпуно само-довољни, и не треба нам нико други. Свакако, нама би било хиљаду пута боље кад би се решили милијарду тих паразита које тренутно живе искључиво од нашег рада, продуктивности и интелигенције.

Скинимо паучине! У закључку, драги бели расни саборци, уздигнимо се! Скинимо паучине са наших мозгова! Организујмо се. Пробудимо нашу уснулу браћу и сестре и претворимо Белу расу у моћну борбену силу путем које можемо остварити сјајну будућност коју нам је природа првобитно наменила. Ми и само ми, имамо потребне гене. Наша је света дужност да чувамо наше генетско благо, да га проширујемо, и уздижемо сваком идућом генерацијом.

Ово је наша вера и наш програм. Због овога је Црква Креатора и створена. Кренимо напред!